Ključni zaključci

Budite odgovorni građani EU

Odnos mladih prema životnoj sredini

U pograničnom regionu su ugroženi prirodni resursi, zemljište, voda, šume i razne životinjske vrste. Neophodan je aktivniji pristup.

Mladi ljudi mogu pomoći u rešavanju ekoloških problema, sada i u budućnosti.

Ljudi moraju živeti u skladu sa prirodom da bi preživeli.



Radnje koje se moraju preduzeti iz ekoloških razloga u svakodnevnom životu:

–Odvojite kućni otpad za reciklažu

-Smanjite potrošnju energije (isključite klima uređaj ili grejanje, ne ostavljajte uređaje uključene, kupujte štedljive sijalice, kupujte energetski efikasne električne uređaje ...)

-Smanjite potrošnju vode (ne dozvolite da voda teče dok perete posuđe, dok se tuširate ili perete zube ...)

-Izbegavajte upotrebu plastike (plastične kese, plastične boce ...)

-Izaberite ekološki prihvatljiv način prevoza (pešačenje, biciklizam, javni prevoz)

-Kupujte hranu lokalnog porekla

-Kupujte proizvode sa ekološkom oznakom

Moje obrazovanje je moj prosperitet

Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo - od suštinskog značaja za lični, socijalni i ekonomski razvoj.

Dobri nastavnici igraju ključnu ulogu u postizanju kvalitetnog obrazovanja

 

Dobro obrazovanje omogućava pojedincu da se lično, socijalno i finansijski razvija. 

 

Obrazovana osoba je dobro informisana o svojim pravima i odgovornostima. 

 

Obrazovana osoba je sposobna da se prilagodi složenim životnim situacijama okrećući stvari u svoju korist.

 

Obrazovanje daje čoveku razumevanje pravih vrednosti, etičkih i moralnih odgovornosti u životu.

 

Učenje je proces koji traje ceo život. 

 

Preuzmite odgovornost za svoje obrazovanje.

Volontiranje - zašto, gde, kako

Volontiranje nije samo „rad bez plaćanja“. Koristi mladim ljudima na mnogo načina:

  • Povećano samopouzdanje 
  • povećan „osećaj za mesto“ i povezanost sa zajednicom
  • Upoznavanje novih i drugačijih ljudi i stvaranje prijateljstva
  • Poboljšano fizičko i mentalno zdravlje npr. smanjen stres, povećan nivo energije




Budite aktivni u pronalaženju raspoloživih prilika za volontiranje

 

Najbolji način za započinjanje volontiranja je vršnjačko vrbovanje

Razvoj karijere

Volja usmerena na razvoj

Planiranje sopstvenog razvoja je proces koji uključuje:

  • Postavljanje ciljeva 
  • procena trenutnih činjenica
  • identifikovanje potrebe za veštinama, znanjem ili kompetencijom
  • odabir odgovarajućih aktivnosti usmerenih na lični razvoj u cilju ispunjavanja planiranih ambicija

Samoefikasnost, samopouzdanje i samopoštovanje su nešto što svaka mlada osoba može postići.

Odreknite se svog nezdravog načina života

Odustanite od malih uloga

Prekinite da tražite izgovore

Prevaziđite ustaljeni način razmišljanja

Odustanite od verovanja u uspeh preko noći

Odreknite se sopstvenog perfekcionizma

Odustanite od multitaskovanja

Prestanite da pristajete na stvari koje nisu u skladu sa vašim ciljevima

Odustanite od „toksičnih“ ljudi

Prekinite svoju zavisnost od društvenih mreža i televizije

Edukacija potrebna za donošenje odluka

Proces donošenja odluka:

  1. Definišite problem
  2. Postavite zahteve
  3. Postavite ciljeve
  4. Utvrdite alternative
  5. Definisati kriterijume
  6. Izaberite alat za odlučivanje
  7. Ocenite alternative prema kriterijumima

 

Da biste postali pravi vođa, morate proći kroz pet otkrića o sebi:

  1. Ko želim da budem?
  2. Ko sam ja?
  3. Kako mogu da poboljšam svoje snage istovremeno smanjujući slabosti?
  4. Vežbanje novog ponašanja, izgradnja novih neuronskih puteva do savladavanja 
  5. Razvijanje odnosa od poverenja koji pomažu, podržavaju i podstiču svaki korak u procesu 

 

Postati vođa znači postati autentična osoba, a to podrazumeva ostvarivanje pune sposobnosti kao čoveka.

Mi definišemo sopstveni život

Droga - mentalno zdravlje i socijalne interakcije

Blagostanje uključuje prisustvo pozitivnih emocija i raspoloženja i odsustvo negativnih emocija. 

Blagostanje je pozitivan sud o životu i opšte dobro osećanje.

Problemi sa mentalnim zdravljem su zapravo vrlo česti.

Problemi sa mentalnim zdravljem nemaju nikakve veze sa lenjošću ili slabošću i mnogim ljudima je potrebna pomoć da bi se poboljšali.

Ljudi sa mentalnim problemima mogu se poboljšati i mnogi se potpuno oporave. Prijatelji i voljeni mogu napraviti veliku razliku.

 

Zloupotreba supstanci utiče na svaki deo vašeg života. To može naštetiti sebi i ljudima oko vas, što dovodi do uništavanja odnosa. Droga je skupa, tako da možete ugroziti svoje ili finansijsko stanje porodice. Zloupotreba droga takođe može dovesti do zavisnosti i prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak i smrt.

 

Možda će vam trebati savetovanje, lekovi ili oba da biste prestali. Ako imate problem sa zloupotrebom supstanci i želite da ga zaustavite, lekar vam može pomoći da otkrijete najbolje mogućnosti lečenja za vas.

Hranjenje kao lični izbor

Obratite pažnju na to šta jedete. Prerađena, jednolična hrana, koju mnogi od nas redovno konzumiramo, može biti zgodna i ukusna, ali to ugrožava zdravlje.

 

Problemi zdrave prehrane su:

-nedostatak relevantnih informacija o izboru hrane, 

-nerazumevanje informacija o hranljivim sastojcima i njihove primene 

-ograničen ili težak pristup zdravoj hrani 

-kulturni uticaji i socijalno-ekonomska ograničenja 

 

Unos integralnih sastojaka hrane može imati mnogo koristi, a ide mnogo dalje od održavanja zdrave težine.

Socijalni uticaji na ishranu su snažni i rašireni. Društvene norme mogu igrati ulogu u razvoju i održavanju gojaznosti. Norme socijalne ishrane mogu biti usmerene na promociju zdravije ishrane.

 

Na ponašanje u ishrani mnogo utiče socijalni kontekst. Verovatnije ćemo slediti normu ishrane ako je ona društveno prihvaćena.

Fizičke aktivnosti - kako se baviti sportom

Redovna fizička aktivnost jedna je od najvažnijih stvari koje ljudi mogu učiniti da bi poboljšali svoje zdravlje.

 

Mladi bi trebalo da se više kreću i manje sede tokom dana. 

Dodatne zdravstvene koristi ostvaruju se fizičkom aktivnošću tokom ekvivalentnih 300 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno.

Redovna umerena do jaka fizička aktivnost smanjuje rizik od mnogih negativnih zdravstvenih ishoda. 

Malo fizičkih aktivnosti je bolje od nikakvih.

Fizička spremnost se definiše kao „sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka energično i budno, bez prekomernog umora i sa dovoljno energije za uživanje u slobodnom vremenu i reagovanje u hitnim slučajevima“.

Pri pokušaju kontrole težine moraju se uzeti u obzir fizička aktivnost i unos kalorija. 

Veća je verovatnoća da će fizički aktivni ljudi imati bolji kvalitet života.